Piše: Marija Mišić
U jednom malom gradiću nadomak Pariza živele su tri devojčice Mirej, Astrid i Hakima, koje su jednoga dana odlučile da se biciklom odvezu do prestonice i uzmu stvari u svoje ruke. Ako ste pomislili da je reč o nekakvoj bajci, odmah ćemo vas razuveriti i reći da je priča koja se dogodila ovim trima devojčicama, u društvu prozvanim Gice, i te kako realna i, zapravo, deo svakodnevice velikog broja dece.
Dobro, možda ne idu sva deca biciklom do Pariza, ali nastavite da čitate.
Krenućemo od njihovog nadimka Gice, koji, nažalost, nisu od milošte dobile, već zato što su proglašene za tri najružnije devojčice u školi! Da, da, dobro ste pročitali…
Verovatno se pitate „Da li deca stvarno organizuju takmičenje za najružnije devojčice?”, – o, da, ovakve stvari se zaista dešavaju svuda oko nas.
U današnjem digitalnom dobu, vršnjačko nasilje je poprimilo nove oblike i dimenzije koje su često teže uočljive i složenije za rešavanje nego što je to bio slučaj pre samo par godina. Dok je tradicionalno vršnjačko nasilje uključivalo fizičko ili verbalno maltretiranje među vršnjacima, moderno nasilje sve više prelazi u onlajn prostor, oblikujući se u različite oblike digitalnog uznemiravanja.
Digitalno nasilje se može manifestovati na različite načine. To može biti slanje uvredljivih poruka, pretnji ili ličnih napada putem društvenih mreža, deljenje neistinitih ili obmanjujućih informacija o osobi s ciljem da se naruši njen ugled ili društveni status. Zatim, namerno isključivanje osobe iz onlajn grupa, četova ili igara kako bi se osećala izolovano. Takođe, u digitalno nasilje spada i deljenje ili prisiljavanje na deljenje intimnih slika ili video zapisa bez pristanka.
Posledice digitalnog vršnjačkog nasilja mogu biti duboke i dugotrajne. Žrtve se često suočavaju sa nizom emocionalnih i psiholoških problema, uključujući anksioznost, depresiju, a kod dece se neretko javljaju i suicidalne misli u kombinaciji sa ostalim simptomima. Osim toga, konstantno izlaganje uvredama i pretnjama može značajno uticati na njihov društveni život i akademski uspeh.
Ono što dodatno pogoršava ovu situaciju jeste da u savremenom digitalnom okruženju, standardi lepote često postaju nerealni i nedostižni, što značajno doprinosi mentalnim i emocionalnim problemima kod mladih, a posebno devojčica. Društvene mreže i reklame često promovišu idealizovane slike koje se retko poklapaju sa stvarnošću, koristeći filtere i fotošopiranje da bi se stvorile „savršene” fotogafije. Ovi nerealni standardi mogu imati ozbiljne posledice, poput niskog samopouzdanja i nezadovoljstva sopstvenim telom, izgladnjivanja i opsesivnog pokušavanja da se dostigne ideal i, naravno, podsticanje vršnjačkog nasilja.
Upravo ovakva vrsta nasilja desila se i Mirej, Astrid i Hakimi, glavnim junakinjama knjige Tri kraljice na dva točka, koje su na Fejsbuku izglasane kao tri najružnije devojčice u školi. Ovaj roman posebno izdvaja momenat avanture, te pratimo tri devojčice koje uzimaju bicikle iz garaže i kreću u Pariz sa ciljem da upadnu na zabavu u Jelisejskoj palati i skrenu pažnju na sebe i svoj problem.
One su odlučile da se suprotstave vršnjačkom nasilju i glasno kažu „NE” nametnutim standardima lepote. Vesti o njihovom podvigu se brzo šire i one postaju zvezde na društvenim mrežama i televiziji. Pod budnim okom nacije, devojčice će steći slavu, nova prijateljstva i samopouzdanje.
Digitalno vršnjačko nasilje predstavlja ozbiljan izazov u savremenom društvu. Razumevanje, edukacija i reagovanje na problem su ključni za zaštitu mentalnog zdravlja dece i mladih. Ova knjiga može biti sjajan primer i uteha deci koja se suočavaju sa nasiljem, ali i bi trebalo da bude i obavezno štivo svima kako bi razumeli problem vršnjačkog nasilja.
Knjiga Tri kraljice na dva točka je višestruko nagrađivani avanturistički roman, koji podstiče i promoviše raznolikost i može pomoći u smanjenju pritiska da se dete dodvori nedostižnim standardima lepote.
Posetite našu prodavnicu i poručite ovaj divan roman!