Hrčak oseća da postoji tiha i smirena sreća

Nemirna i glasna sreća. U današnjem svetu deca su preplavljena podsticajima iz okruženja koji utiču na njihovo spoljašnje izražavanje. Ponekad im nedostaje fokus na unutrašnji svet, na to da zastanu i osete svoje telo ili da mogu da razlikuju svoja različita stanja ili emocije koje osećaju.

Kada je srećan, mali hrčak najčešće skače, smeje se, trči, baca jastuke u vazduh. On pre svega voli da glasno izražava svoje osećanje sreće. Njegovim roditeljima je bilo lepo to da vide i bili su srećni zbog njega, ali su odlučili da ga upoznaju sa jednom drugačijom srećom, onom koja je tiha i smirena. Hrčak u početku nije razumeo o čemu mama govori, pa ga je zamolila da legne, zatvori oči i duboko diše. Potom su zajedno osluškivali kako njegovo telo radi: osećali su otkucaje njegovog srca, spuštanje i podizanje stomaka. Hrčku je to baš prijalo, pa mu je bilo drago što je upoznao tihu i smirenu sreću – nežnu sreću.